Млади Перујица и ага од Врхгорца 0001    Све поврзи, сам Боже помози! 0002    Помоз’ Боже и Блажена Госпе! 0003    Браћо моја и дружино драга, 0004    Што велимо, да се веселимо, 0005    Не би ли нас и Бог веселио 0006    И од сваког зла нас заклонио: 0007    Тешка дуга и невирна друга! 0008    Књигу пише ага од Врхгорца 0009    А на руке старом Мркоњићу, 0010    У књизи га ’вако поздрављаше: 0011    „Чујеш ли ме, стари Мркоњићу! 0012    Пошаљи ми огојна дората, 0013    Ол’ изађи на Зечево равно 0014    И поведи сина Перујицу! 0015    Ја ћу изаћ’ на моме Голубу 0016    И повести кћерцу Бегзијаду 0017    На арапки, враној бедевији, 0018    Да кушамо срићу на мејдану! 0019    Ако моју ти уловиш главу, 0020    Џабе теби липа Бегзијада 0021    За твог сина младог Перујицу! 0022    На поклон ти Голуб и кобила, 0023    На поклон ти чадор и оружје! 0024    Ако твоју ја уграбим главу, 0025    Узет ћу ти племића дората 0026    И потурчит момче Перујицу, 0027    Поклонит му моју Бегзијаду. 0028    Ако не смиш на мејдан изаћи, 0029    Шаљем теби прело и вретено 0030    Па ми преди гаће и кошуљу, 0031    Нек свак знаде, да си страшивица!” 0032    Кад је старац књигу отворио, 0033    Књигу штије, сузам’ ју облије. 0034    Виш’ њег стоји млађан Перујица, 0035    Момче младо, седамнаест година, 0036    Подвив руке, старог баба двори. 0037    Кад угледа сине Перујица 0038    Стара бабу сузам’ поливена, 0039    Тада баби дите проговара: 0040    „Отклен књига, хрђа је убила! 0041    Зар је дотлен она жаловита, 0042    Да ти рониш сузе низ образе?” 0043    Бабо Пери тихо проговара: 0044    „Ово ’е књига старог душманина, 0045    Душманина аге од Врхгорца. 0046    Пише мени, да му шаљем дору, 0047    Ол да идем на мејдан јуначки 0048    И поведем тебе и дората, 0049    Да кушамо срићу на мејдану. 0050    Па сад не знам, мој сине једини, 0051    Шта ћу чинит од живота мога? 0052    Снага ме је давно оставила, 0053    Руке трепте, а ноге ми дркћу.” 0054    Све то Петар и гледа и слуша, 0055    Тер он баби приче бесидити: 0056    „Дадо драги, моје огријање! 0057    Волим млађан усијати главу, 0058    Него аги дароват дората 0059    За невољу, ко за драгу вољу. 0060    Већ те молим и заклињем, даде, 0061    Пусти мене на мејдан Турчину, 0062    Па што мени Бог и срића даде!” 0063    „Перујица, све моје уздање! 0064    Ти си, дите, пуно плаховито, 0065    Седам браће родила ти мајка, 0066    Свих седам их ага погубио 0067    На невири, пијућ с њима вино; 0068    Мене старца у црно завио, 0069    Твоју мајку у гроб опремио, 0070    Нека кука седам соколова 0071    Све из гроба до судњега данка! 0072    Пак ће тебе, сине, погубити 0073    И раставит с твојом русом главом, 0074    Опет мени ране повридити 0075    И од туге раставит животом.” 0076    Кад то чуо млади Перујица, 0077    Мрак му бије из црних очију, 0078    Шкрипа стоји бијелих му зуби, 0079    Опет моли стара бабу свога: 0080    „Дако драги, обадва ти свита! 0081    Опреми ме на мејдан јуначки, 0082    Да окајем своју браћу драгу!” 0083    Кад се старом на ино не може, 0084    Он опрема сина и дорина. 0085    Момче свлачи свагдање одило: 0086    Сврх прслука панцирли-кошуљу, 0087    Испод тога скрлетли-чакшире: 0088    Више му је под колином злата, 0089    Него скрлет-чоје над колином. 0090    Врх панцира зелену доламу, 0091    На којој је тридесет путаца 0092    С ливе стране ребра изливена, 0093    Све излита од срме жежене, 0094    Поштрапана златним перутицам’. 0095    А што му је пуце под грлашцем, 0096    Оно му је од сухога злата, 0097    Све извито, чудно саливато: 0098    Оно му се на свртак одвија: 0099    У њем стоји купа од биљура 0100    Чим јунаци рујно пију вино. 0101    Утего се свионим појасом 0102    Од бедара до витних ребара. 0103    На се меће токе и илике. 0104    Под вратом је плочам’ сапињао, 0105    На ким’ свитле два модра камена, 0106    Из њих бију два мави пламена. 0107    Пак навлачи чизме извезене, 0108    Извезене жицам’ суха злата. 0109    А на главу калпак натурио 0110    И на калпак срмали-челенку. 0111    С друге стране крило позлаћено, 0112    А врх чела перлу посребрену, 0113    Што се она на чекрк одвија, 0114    Тер му каже, који витар пуше. 0115    Затим слети кули низ бојеве, 0116    Слугу зове, да му дору спрема, 0117    Изапире ракили-сафуном, 0118    Нек се свитли и прелива доро, 0119    Нек Турчину јаче срце пуца 0120    За племићем, виленим доратом! 0121    „На њег мећи четири колана, 0122    Врху седла мрку медвидину, 0123    Нек се панџе по земљици вуку 0124    И мог дору по копитим’ туку! 0125    Под вратом му сапни оглавину, 0126    Која зива, реко бих ко жива, 0127    Уст’ма клапће, ко да воће млашће, 0128    Оч’ма вири, ко да јуне зири. 0129    На прса му мећи мисечину, 0130    А на чело звизду приходницу! 0131    Пери, чешљај и саплићи гриву, 0132    Ко дивојци, када прстен прима! 0133    Ките златне низ гриву уплићи, 0134    А ласицу по стримену врата, 0135    Која зири ко да жива живи. 0136    Сврх медвида пули-рисовину 0137    Притегни је свиленом тканином. 0138    А на сапе сапни виверицу, 0139    Нек се лила ко да ми је жива! 0140    Зауздај га решмалијом уздом, 0141    Која му се на јабуку баци 0142    Ноге коњу вади из путила 0143    Па ти водај испод двора дору, 0144    Док опашем сабљу кривошију, 0145    Алалим се с мојим старим дадом.” 0146    Када слуга изведе дората, 0147    Хола коње у ’холој оправи, 0148    Вишћи, хрже, из ноздрва звижђе, 0149    Ушим’ стриже, а ђем зубма гризе, 0150    Приваљује крвавим очима. 0151    Звирла дорат и тамо и амо, 0152    Копа десном, копа ливом ногом, 0153    Као да се боју доситио. 0154    Оде Петар кули уз мостове. 0155    Он не иђе дади у одају, 0156    Већ он иђе у своју камару, 0157    Да се моли Богу створитељу, 0158    Не би ли му срићу подилио. 0159    Пак он уста на ноге лагахне, 0160    Прико себе набацује ћорду, 0161    Пака оде баби у одају. 0162    Како дојде баби у одају, 0163    Љуби оцу скуте и колина, 0164    Љуби оцу обадвије руке: 0165    „Благослови мене и дората!” 0166    Старац се је рукам’ подупр’о, 0167    Тер се диже на ноге старачке, 0168    Грли сина и десном и ливом, 0169    И љуби га у чело јуначко: 0170    „С Богом пошо, мој очињи виде! 0171    Узми, сине, ножа зеленога, 0172    Турни њега ти у чизму, сине, 0173    И ево ти чавлена батина, 0174    Обиси је дори о јабуку, 0175    Ако теби до потрибе буде, 0176    Чим ћеш свладат агу силовита! 0177    Ако скршиш копље на мејдану, 0178    Ил приломиш витку сабљу моју, 0179    Врн’ се, сине, са десна на ливо 0180    И облети агу од Врхгорца, 0181    И повади ножа зеленога, 0182    Удри агу под ливу паузу 0183    Гди сапиње панцирли-кошуљу, 0184    И гди њему мелем не трибује. 0185    Када будеш на Зечеву клету 0186    И дојездиш аги под Чадора, 0187    Ага ће те свакако варати, 0188    Нудит ће те и вином и јилом, 0189    Не пиј вина, не сјахуј с дорина, 0190    Нег ти агу на мејдан позови, 0191    Пак што теби Бог и срића даде!” 0192    Оде момак до справна дората, 0193    Прикрсти се и два и три пута, 0194    „Језус!” рече, на дората клече 0195    И прихвати копље у десницу. 0196    Бисан му се дорат помамио, 0197    За копље се под небо извио, 0198    До два копља мири по ледини, 0199    Пак отисће од бијелих двора. 0200    Кад је био на Зечеву равну, 0201    Он шишика и глади дората. 0202    На далеко ага га смотрио. 0203    Када бану јунак до чадора, 0204    Ага сиди, тере пије вино, 0205    А служи га кћерца Бегзијада. 0206    Њему Петар божју помоћ виче, 0207    А ага му Бога нахвалио: 0208    „Бре аферим, соко од сокола! 0209    Сјаши, момче, да пијемо вино!” 0210    Петар аги љуто одговара: 0211    „Нисам дошо с тобом пити вино, 0212    Већ сам дошо с тобом мејдан дилит, 0213    Па што кому Бог и срића даде!” 0214    Кад је ага ричи разабрао, 0215    Скочи ага, прихвати оружје 0216    И зајаши свог добра Голуба, 0217    А копље му кћерца додавала. 0218    Викну ага, ко да јелин цикну: 0219    „Биж’, ђауре, куја те штенила, 0220    Да те стриљам копљем убојитим!” 0221    Њему Пере љуће одговара: 0222    „Твоје звање, твоје и бижање 0223    У дуљину пет стотин’ аршина!” 0224    Побиже му Турчин на Голубу, 0225    За њим Петар лети на дорату, 0226    Копље житко за њим отиснуо. 0227    Стаде звека копља убојита, 0228    Паде Голуб на прва колина, 0229    Јер је Голуб боју привикао: 0230    Паде копље приђ њега у траву. 0231    Дохвати га ага од Врхгорца, 0232    Прикрши га на двоје, на троје, 0233    Пак махнито Пери говорио: 0234    „Биж’, ђауре, да ти зајам вратим!” 0235    Отисну се момак на дорату, 0236    За њим Турчин љуто копље хита. 0237    Пере се је мало закренуо, 0238    Хвата копље у десницу руку, 0239    Приломи га на двоје, на троје. 0240    Затим су се сабљам’ загрлили: 0241    Ватра креше и тамо и амо, 0242    Јер се оклоп присићи не даде. 0243    Тад одлети Петар на дорату 0244    С десне стране на ливу му страну. 0245    Часимице мач је истегнуо 0246    И удара агу под паузу, 0247    Гди сапиње панцирли-кошуљу. 0248    Паде ага у траву на главу! 0249    Брже сјаши Пере са дората, 0250    Тер одриза аги русу главу, 0251    Пак је меће коњу у зобницу, 0252    И ухвати агина Голуба, 0253    И ухвати врану бедевију, 0254    Па привеже ђогу уз кобилу, 0255    Цуру узе за десницу руку, 0256    Па је баци себи на дората; 0257    Трипут ју је опасао пасом, 0258    А четврти од сабље кајасом. 0259    Дивојка га рукам’ загрлила, 0260    Војна грли, а за бабом плаче. 0261    Отискоше прико поља равна, 0262    Кано звизда прико неба сјајна. 0263    Дојездише двору Мркоњића; 0264    Прид сина је старац ишетао, 0265    Богу хвали, синку руке пружа, 0266    А син њему додаје невисту, 0267    Вади главу аге од Врхгорца, 0268    Поклања је даки за јабуку. 0269    Давно било, сад се спомињало! 0270    А ми, браћо, здраво и весело! 0271    Родила нам билица пшеница, 0272    Јањиле се биљарице овце, 0273    Рикале нам краве и волови, 0274    Хрзали нам коњи и кобиле, 0275    Пчеле нам се три пута ројиле, 0276    Родило нам лозовина-вино!